Уобичајен

OKTOBAR,MESEC PROTIV RAKA DOJKE ….

Ovaj naslov u dnevnoj stampi me je naterao da o ovome pisem.Bila sam besna,pa kad se bes stisao ostala je tuga.Zasto?Pa zato sto je puno divnih ljudi oko mene oboleleo od karcinoma.Neki,na zalost,nisu vise medju nama.Ali ima i onih koji su pobedili opaku bolest.Neki se bore ,ceraju se sa svojim neprijateljem nadajuci se da ce pobediti u toj neravnopravnoj borbi,da ce ako ih neprijatelj ne ubije izaci jaci .

Jedna od mojih divnih drugarica obolela je od tumora na dojci.Operisana,pa iz prvvog puta nije sve odradjeno,pa ponovo bolnica,operacija,postoperativni tok….a onda zracenje….I tu pocinju problemi.Zvoni mi telefon,pitaju kako sam muzu overila knjizicu pre dve godine kada mu se desilo ono sto se samo u zemlji Srbiji desava-gazda ne daje platu,nema doprinosa,nema overene knjizice.Niti mozes da kupis lek,niti ces ga dobiti kod lekara jer nemas overenu knjizicu.Umri ako moras,koga briga!Slucajno sam cula(to nigde ne pise)da srcani bolesnici,oni na dijalizi,trudnice i dijabeticari mogu da komisijski overe knjizicu jer ne smeju da ostanu bez terapije.Naravno da ti to niko ni u firmi ni u socijalnom nece reci.Naprotiv,trudice se iz petnih zila da te ubede u suprotno.Nakon gubjenja zivaca i trosenja gomila negativne energije,dobio je overu.

I kada me je drugarica pozvala,ja sva srecna sto mogu da je obradujem kazem :“Mozes ti to komisijski!“Zena me lepo ubedjuje da ne moze,proverila je.A ja ne verujem,sve mislim nesto nije uradila a trebalo je.Mora da ide u Nis na zracenje,a nema overenu zdravstvenu knjizicu .Osigurana preko supruga koji radi u jednom planinskom hotelu.Naravno,tamo nema plate ni overe zdravstvenih knjizica.Isao covek,molio ,objasnjavao:“Ljudi,umrece mi zena…“Ma koga je briga….

Krenem ja posle neprospavane noci,puna brige ali i optimizma,sigurna da sistem, bar kad je zivot u pitanju, funkcionise da se raspitujem.Nadjem poznanike i tamo gde ih nikad nisam trazila.Necete mi verovati…NE MOZE DA SE OVERI KNJIZICA.

U jednom udruzenju za decu obolelu od raka su mi rekli da isto pravilo vazi i za decu.Nema lecenja bez knjizice.Ako ti je gazda ne overi,umri…A gazde niko ne juri,niko ih ne proziva.

Sve ovo se desilo pre par meseci,a ja jos uvek ne mogu da verujem u monstruoznu drzavu –ubicu.Pa zar i decu,jadna vam majka???Nema kome nisam pisala,obavestila zastitnika gradjana,trazila pomoc medija…Na zalost,kao i za mnoge druge stvari-tema je mracna,ne prodaje novine i niko nije hteo da pomogne.U medjuvremenu,gazda se smilovao da omoguci overu knjizice ali na mesec dana .Sta dalje?Kako zena da se leci?

Na onkoloskim odeljenjima je uvek guzva,fale nam lekari,kad vam rekonstruisu dojku pa zabrljaju niko ne odgovara(i za to postoji tuzan primer u mojoj okolini),kad zakazujete mamografiju i ultra zvuk cekate dok tumor ne poraste skroz na skroz,ako vam odstrane pogresan organ-ne zalite se ,nemate kome,niko za to ne odgovara.Sve se svodi na onu staru-pojeo vuk magarca.

Statistike kazu da svake godine od raka dojke oboli 4000 zena,a umre 1600.Od 186 zemalja Srbija zauzima 11.mesto po smrtnosti i 36.po ucestalosti obolevanja od raka dojke(ovu sramnu cinjenicu iznela je Djukic-Dejanovic na okruglom stolu o borbi protiv raka dojke.Nemamo radiologa za preventivnu skrining mamografiju,ne sprovodimo ono sto smo sami doneli-dakle nacionalna strategija za rano otkrivanje raka dojke doneta je pre tri godine.Tek da ne bude da o tome ne pricamo,makar nista ne radili.

Dr Mima Fazlagic kaze ,opet u jednim dnevnim novinama,bez imalo blama, da zene u Srbiji ne vode dovoljno racuna o svom zdravlju,pa na ginekoloske preglede odlaze samo u slucaju nuzde.Draga doktorka,vi kao da zivite u svemiru!U zemlji Srbiji ,konkretno u Domu zdravlja Savski venac,vracaju zene koje su uredno dosle na kontrolu.Kazu nemamo pravo,tek nakon tri godine!Pa za tri godine mogu da umrem tri puta.Da ne pricamo o nestrucnosti ginekologa.Neki su super savesni i strucni,a neki kazu za dojke idite kod radiologa,mi smo svoje obavili.Iako bi trebalo da redovni pregled podrazumeva i pregled dojki.Ne znam da li da placem ili da se smejem kad cujem savet dr Fazlagic da bi kod ginekologa trebalo odlaziti jednom u sest meseci do godinu dana i bar jednom godisnje raditi Papa test.

Cula sam i sramnu cinjenicu da je ministarka zdravlja na pitanje predsednice jednog od Udruzenja odgovorila-„Pa neka to obave u privatnoj ambulanti“Toliki autizam i nedostatak empatije ostavlja me bez teksta.Posto riba od glave smrdi,jasno je da nam skoro bolje biti nece.

Razgovarala sam sa mnogim predstavnicima raznih udruzenja obolelih od raznoraznih bolesti.I znate sta je interesantno?Niko ne misli kao ja.Svi se fokusiraju na radionice,okrugle stolove,sastance….i traze sponzore za kojekakva predavanja,manifestacije.Ne kazem da ne treba,ne kazem da je to lose.Prosto mislim da je zakon los i da ako zelimo da nam bude bolje menjamo zakone.Dakle,utvrdimo pravila igre,ozvanicimo prava pacijenata,pa tek onda pravimo nadogradnju.Na zdravim temeljima ,jaka ce kuca nici.

Ljudi,komentarisite,ubedite me argumentima da nisam u pravu…i ja cu vam poverovati.Sama cinjenica da neko danas umire zato sto mu,bez njegove krivice,nije overena knjizica je strasna.Svesna da postoje razni vidovi borbe i da je svaka akcija na svoj nacin korisna,ne mogu da u njima ucestvujem,ne mogu d a idem na radionice ili da bojim ulicu u ruzicasto dok neko nema osnovno pravo –na zivot.Hajde da se izborimo da svi imaju,ali stvarno, pravo na zivot pa da puni optimizma i snage pravimo akcije kako bi taj isti zivot bio bolji….

Da li je stvaro vazno koji deo tela neprijatelj napada?Da li stvarno treba da postoji toliko raznih udruzenja prema delu tela koji je neprijatelj napao ili uzrastu u kome se napad dogodio.Bez ljutnje,ja smatram da se tako rasipa energija,nema autoriteta koji pruza masa,rasipaju se ideje,a i na psiholoskom planu nema mnogo razloga za zatvaranje obolelih od iste vrste obolesti u svoje krugove.Mislim da je razmena iskustava neprocenjiva blagodet.

Zvala sam sva udruzenja,svima ispricala sokirana kako ljudi umiru zbog birokratiije ,ali NIJEDNO udruzenje se nije oglasilo,niko nije rekao da ce pokusati da to promeni.Novinari nece o tome da pisu,Kancelarija zastitnika gradjana ce stvar ispitati,sto jako dugo traje ,a ljudi umiru,umiru…Ja to zaista ne razumem,a vi?Kakva je to zemlja u kojoj zivot ne vredi ni pisljiva boba?Kakva je to zemlja u kojoj su svi autisticni?Kakva je to zemlja u kojoj je sve lepo,a ako je drugacije vazi ono prvo….Gde to rastu moja deca?Dragi moji,da li zaista cekamo da“zaigra mecka i pred nasim vratima“da bismo se trgli i prestali da se bavimo sprednim stvarima u zivotu,gurajuci pod tepih one vazne.

Mozda ce ovaj moj pokusaj da teskobu iz srca izbacim i bol u dusi umanjim,neko i procitati.Najvise bi me radovalo kada bi neko i odreagovao.Bicu srecna samo onda kad budem zivela u drustvu u kome se nikad ai nikome nece desavati stvari o kojima sam pisala I ne zaboravite da o tome gde cemo i kako ziveti samo mi odlucujemo.Od svakog po malo,za sve mnogo…Pa reagujte,bunite se,zasipajte institucije sistema zahtevima ..Neka se o tome prica na vasim sastancima,neka vam teme za razgovor u prostorijama Udruzenja budu stvarni problemi koje cete resavati…

Asimo,vestacki udovi u Srbiji akademika Vukobratovica

Уобичајен

Najnapredniji od svih robota,Asimo, je stigao u septembru 2012.g. u Srbiju.Predstavljen je na mmanifestaciji “ Dani buducnosti “ u organizaciji Centra za promociju nauke i ETF.
Vest je odjeknula kao bomba,pracena bombasticnim naslovima : „Asimo-zvezda dana “ , “ Najuzbudljiviiji hodajuci spektakl“ i sl.
Konstruisala ga je japanska “ Honda “ . Visok je 130 cm , tezak 48 kg.Predvidjen je za pomoc starim i bilesnim ljudima.Asimo je humanoidni robot-hoda, trci, penje se uz stepenice, sutira loptu, nosi posluzavnik, saginje se, igra, okrece se i jos svasta nesto.Moze da govori glasom ili znakovima,da vas pozdravi prepoznajuci vase ponasanje nahanjem ili rukovanjem, odazove se na svoje ime, cuje, prepoznaje desetak osoba i obraca im se imenom.
Fascinantno, zar ne?
Ocekivala bih da zemlja koja s ponosom prestavlja to cudo tehnike, bar osnovna znanja iz te oblasti primeni u svom dvoristu.Ova zemlja ima ljudi koji ne zive svoj zivot kvalitetno zbog odredjenih telesnih nedostataka.Prinudjeni su da koriste razlicite vrste pomagala cije su mogucnosti vise nego skromne.Dok u svetu,npr. trce sa vestackim nogama,kkod nas jedva da hodaju.Dovoljno je pogledati Pravilnik o dodeli pomagala(koji je svake godine sve kraci i siromasniji).Ako uporedimo vestacka kolena, stopala, vestacke sake koje koriste gradjani Srbije i iste u svetu-ostajemo bez teksta!!!!!
Asimo se prilikom svoje posete vrloj nam domovini,upoznao i sa rektorom BU Brankom Kovacevicem i ministrom prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja Zarkom Obradovicem.Nije stigao da im kaze da bi ono sto on moze mozda mogli i srski invalidi,a oni,zauzeti vaznim drzavnim poslovima,nisu mnogo razmisljali.Kao i uvek u zemlji Srbiji,stigli su u zurbi,slikali se i otisli na drugo vazno mesto da se slikaju ponovo.
Niko ovde ne razmislja da bi sve sto mogu drugi, mogli i mi.Niko ovde ne razmislja da bismo mozda mogli da ukrademo ideju,da vidjeno primenimo na neku oblast nasih malih zivota.Niko ovde ne razmislja,ovde se slikaju i gledaju sa naslovnih strana uy osmeh nasu decu bez udova.Nikog ovde ne zanima sto ista kolena(koja,uzgred,u Evroppi niko vise ne koristi),nose i deca i starci.Dok nasi amputirci leze po bolnicama i uvijaju svoje amputirane udove elasticnim zavojima,u svetu koriste bandazne carape i kvalitetno provode svoje vreme,nisu prinudjeni da leze.
Nikog to ovde ne zanima.
Niko ovde o tome ne razmislja.
Asimo je konstruisan 2000 g.Ideja je krenula 1986.g.Tada je napravljen prvi robot koji hoda.
E,sad ono najvaznije,cega na zalost,nema u bombasticnim naslovima .U konstrukciji Asima ucestvovala je i Beogradska skola robotike i njen osnivac, akademik Vukobratovic.On je Asima „naucio“ da hoda,primenjujuci zakon tacke nultog momenta,ciji je tvorac, koji je objavljen i svetski priznat jos 1969.g.Najveci problem u konstruisanju je bila (ne) ravnoteza pri hodu.Na stopalu postoji tacka u kojoj je momenat svih sila jednak nuli.Prii povecanju momenta,ako nema povratnog,nema ni ravnoteze.Robot koristi „konntrolu predvidjanja kretanja“ – predvidja naredni korak i prema tome prebacuje teziste.Stabilan je i pri iznenadnim pokretima,na neravnim povrsinama,pa cak i ako ga gurnete.Ima litijum-jonsku bateriju 51,8 koja moze da radi 40 minuta neprekidno.
Pametni Nemci su napravili kompjutersko koleno .Naravno za nasu decu to je misaona imenica.Godinama organizujem humanitarne akcije ne bih li ga priustila svom detetu.Pre nekoliko godina kostalo je 30 000 evra,,nova generacija oko 50 000.Sa tim kolenom ne moras da razmisljas kako ces hodati.Programirano je za sve terene i ne dozvoljava da padnes/Kod mehanickih kolena nema kontorle i dok hodas uvek moras da mislid
s kako gazis da ne padnes.
Zar zaista mislite da u zemlji u kojoj je ziveo i radio svetski priznat i poznat naucnika kao sto je akademik Vukobratovic ja treba humanitarnim akcijama da obezbedjujem kompjutersko koleno svom detetu,i to uvozno?!Imamo uslove,imamo mozgove,imamo osnovu,imamo i nesto novca….gde je onda problem???
Ako se toliko pise o Asimu,onda je i Miomir Vukobratovic zasluzio da se i o njemu pise.Srpska posla,uvek su pametni Srbi cenjeniji u svetu(pa tako po njegovom izumu jedna fabrika u Japanu dobija ime),nego u svojoj zemlji i svom narodu.
Miomir VUkkobratovic je rodjen u Zrenjaninu,1931.g. ,a preminuo 2012.g.Dopisni clan SANU do 1981.g., ewsocni clan od 1994.g.,inzenjer masinstva,doktor tehnickih nauka Masinskog fakulteta u Beogradu,Instituta za masinstvo AN SSSR.Oblast rada vazduhoplovna tehnika,teorijska i primenjena robotika.Radio u Institutu „Mihaklo Pupin“,bio profesor Masinskog fakulteta u Beogradu i naucni savetnik Instituta tehnickih nauka  SANU.1969.g. je napravljen prvi vesacki korak u Centru za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“.Uprkos znatno skromnijiiim uslovima odo onih  u velikim svetskim labaratorijama,akademik Vukobratovic sa saradnicima konstruisao je prvi aktivni egzoskelet!

Osnov je bila velika zelja da pomognu hedikepiranim licima.Ovo je jedan od janvaznijih tehnickih izuma druge polovine 20. veka.Danas je izlozen u Politehnickom muzeju u Moskvi.

Ekipa profesora  napravila je 1980.g. prvu ortoticku ruku u svetu namenjenu distroficarima.Uspesno je testirala tadasnja  predsednica Udruzenja distroficara Olivera Jandric.

Profesor Vukobratovic je osmislio zakon za kretanje humanoidnih robota.Svi roboti na svetu koji se krecu uz pomoc ekstremiteta, krecu se na osnovu Zakona nultog momenta naseg akademika.

Pokusala sam i pre dolaska Asima(znajuci ono sto mnogi ne znaju,a naivno verujuci da se nisu setili da pitaju),da iniciram  promene u oblasti protetike.Pisala sam tadasnjem ministru nauke,Bozidaru Djelicu.Prethodno sam razgovarala sa akademikom Vukobratovicem.Profesor je sa zaljenjem konstatovao da su strucnjaci za vreme bombardovanja otisli u svet i odneli svoje papire,da zele da podele svoja znanja ali ih ovde niko ne zove,da iako imamo kapacitet,nemamo projekata  uprkos kostignucima iz proslosti i fantasticnoj osnovi za buducnost,da drzava ne da novac .

I dalje mislim da bi svaka odgovorna zemlja trebalo da bar pokusa da pomagala sama napravi.Iz humanih,ekonomskih i svih drugih razloga.Ne moraju nasa elektronska kolena da budu savrsena kao nemacka,ali ce svi nasi amputirci nositi elektronska kolena sa prihvatljivom cenom,moci ce da ih poprave na svakom cosku,a izvozicemo ih npr u Afrilu(gde su nasi proteticari veoma cenjeni),pa umesto da uvozimo nesto cemo i zaraditi i time finansirati  usavrsavanje  naseg izuma.Naravno da se ministarnije oglasio,niije me ni citao verovatno.Tema nije interesantna,pa nisu izbori da se prica o invalidima,zar ne?Revoltirana ravnodusnoscu nadleznih,odsustvom empatije i nezainteresovanoscu odgovornih,duboko pogodjena  cinjenicom da su sve vesti posvecene robotu,a jednom od konstruktora,naucniku svetskog glasa,samo ponegde pola recenice,pozvala sam redakciju Pressa.Asimo je divan povod da se napise clanak o srpskom akademiku i da se skrene paznja javnosti na moguce projekte u oblasti protetike udova .

I???Sta mislite da se dogodilo?Naravno da predlog nije naisao na razumevanje.Ocenjen kao interesantan,ali nedovoljno profitabilan.To ne prodaje novine.

I jos nesto.

Da li ste znali da pametne i vredne ucnike i studente stipedira duzava,postavljajuci pred njih vrlo visoke zahteve.Kad je rec o stipendijama za invalide,tu je osnovni kriterijum procenat invalidnosti.Pa ako ti fali neki ekstremitet,nisi „dovoljno“ invalid da bi ti dodelili stipendiju cak ni ako si prvak republike sa gomilom medjunarodnih nagrada.Dzabe ti sve to,ako nisi stopostoti invalid!Na srecu,ili na zalost…amputirci imaju mogucnost da zadovolje visoke kriterijumospodo,znaci li ovo da sumnjate u njihovu inteligeciju i mogucnosti pa im ne trazite uspehe i nagrade?

Sve ovo sam napisala da bi saznali onikoji ne znaju,nadajuci se da ce shvatiti i prosiriti clanak.Pojedinac ,kao sto sam ja,ne moze da ucini vise nego sto vec jesam.Ali pojedinac na pravom  polozaju  u pravoj ustanovi-moze.Oni koji bi mogli nesto da promene,ne govore sa malim ljudima,mejlove ne citaju,a invalidima se ne opterecuju.Mozda se medju vama nadje neko ko ce imati mogucnost i zelju da pomogne da se stvari menjaju na bolje.

TRINAESTA PLATA

Уобичајен

Badbje jutro.Novac za nabavku naneophodnijih stvarcica za Badnje vece i Bpzic nije problem-nema ga!Dok se mucim da dokucim kako da iskopam neku paricu iz praznog novcanika,ulazi komsinica Goca :“Jeste culi da je u skupstini podeljena trinaesta plata?“E,smrklo mi se.

Ta vest mi je unela nemir u praznicni zivot,vec dovoljno komplikovan.Znate sta,statistike kazu da u ovoj zemlji milion ljudi ne radi,jos najmanje toliko zivi ispod  svakog minimuma,sa primanjima ispod 25000.Plata poslanika u Skupstini je stotinak hiljada.Malo li je?!Oni koji su zaposleni u skupstini a imaju manje plate,dobili su novogodisnju cestitku od 25ooo dinara.

Nasu skupstinu smo birali sami,placamo je takodje sami,pa bi bio red da reagujemo na nedomacinsko trosenje nasih tesko (ne)zaradjenih para.U Srbiji u kojoj vlada beda i glad,u kojoj gladni radnici masu transparentima svakih par dana ,a milicija ih rasteruje,toboze da bi  se saobracaj normalno odvijao,a onda ta ista milicija izadje na te iste ulice sa sve pistoljima i pendrecima za pojasom tvrdeci da im je ono sto primaju uredno jednom mesecno malo,pa hoce jos ili da zaboravimo na saobracaj u prestonici…u toj i takvoj Srbiji deli se trinaesta plata !U zemlji koj abudzetski deficit nadoknadjuje  pozajmicama ,u zemlji u kojoj samo drzavne institucije ne otpustaju jer,kao jednom rece Pera Skundric „radnici u ovim firmama moraju od neceg da zive“(kao da mi ostali ne moramo ni da zivimo)-deli se trinaesta plata!

Svi znamo,a mislim da je toliko uocljivo da i foke na Aljasci znaju,kako radi nasa skupstina.Kako je moguce da radnik u privatnoj firmi ciji vlasnik ne zna koliko toga ima,ne prima platu ,nema doprinose,i niko ne reaguje,a drzavni organi koji zive od poreza svojih gradjana ,a ne rade skoro pa nista-primi sve plate,pa jos i trinaestu?Kad su je zaradili?

Ovo je pogresna poruka mladima.Zato i jeste jagma za poslovima u drustvenim i drzavnim preduzecima.Samo tu mozes da budes beskonacno na oblovanju,mozes da spojis praznike,mozes i da zakasnis kad moras(a i kad ne moras),mozes da radis koliko si raspolozen-i opet da dobijes dvanaest,a bogami i trinaestu platu!

u drzavnoj kasi nema dovoljno novca za penzionere,za socijalna davanja,za invalide,ukidaju se parkinzi za invalide,tudja nega i pomoc se daje samo onima koji su potpuno nesposobni,ali novca ima za trinaestu platu skupstinara!Zar  ne mislite da je to sramota?

Kad neko ima enormna primanja za okruzenje u kome se nalazi,pa trazi jos-zar to nije bahato?

Uskoro ce izbori.Izborna borba vec je pocela,pljujemo se u najavi.Bojim se da ce svi apstinenti,iziritirani  trinaestom platom,a gledajuci u prazne sopstvene novcanike,izaci da glasaju-PROTIV!Custe li za E-stranku-Ni jedna od ponudjenih opcija?Znate li koliko ljudi je posetilo sajt i registrovalo se?Govori li to nesto?Ukucajte!Proverite!

Jasno je da onaj gore ne moze da vidi sta radi onaj skroz dole….ali seci granu na kojoj sedis i to svesno….ja ne razumem,a vi?

Bice lepo ako siroke  i gladne narodne mase ne pocupaju motke sa svojih taraba i rese da njima naplate pomenutu platu,a u z nju i sve one koje sami nisu primili.Ne volim sukobe,vise sam za mirniju varijantu resavanja sukoba,pomalo se i bojim toga,ali ne smatram nemogucim,naprotiv.I strpljenje,i trpljenje  imaju svoje granice.

Sta treba uraditi,pitam se nesto,kako bismo uverili one koji nas vode ,da nismo glupi,samo smo apaticni…

Znate li sta me je najvise iznerviralo?Povremeno gledam Dnevnik.Svaki put kad pocne muzika za kraj istog,ja se pitam koliko me glupom smatraju.Necete verovati,ja se ne smatram.Mislim glupom.Naprotiv.I ta vec sto puta pomenuta trinaesta plata pokazuje kakvo misljenje oni koji bi trebalo da zastupaju moje interese u skupstini immaju o meni.Malom coveku sa malim zivotom.Koji cak i ne zivim nego zivuckam.Svakim danom gubim po mrvicu dostojanstva.Ljudskog.A nikoga nije briga.Ucim decu da nije najvaznije imati nego znati .Nije dovoljno pricati.Vise nije dovoljan ni licni primer.VIde deca kako zivi onaj ko zna,a kako onaj ko ima.Onaj ko uci uglavnom nema,a onaj ko ima kupi  onog ko zna (i to za sitne pare) i jos mu kusur ostane.

Razlog za moju frustraciju lezi u cinjenici da me ova vlast smatra idiotom i tera me da se smatram srecnom sto uopste dobijam iluziju da su me primetili.A ja se ,srznica,ne samo ne smatram pocastvovana njihovom paznjom,vec se gledam u kucno ogledalo umesto u skupstinsko i….uopste ne vidim idiota!E taj nipodastavajuci odnos prema obicnom,malom coveku,serviranje svakojakih vesti koje ni pas s maslom progutao ne bi,e to me iznerviralo!Kad neko  bezobzirno pokazuje sta moze i ima,a oko njega svi gladni,sta je to nego preziranje sopstvenog naroda i sumnja u zdravu pamet istog.Obrazovanje ovoga puta necemo pomonjati.Iako bi mogli.

Dakle,bunim se jer ni kao mala nisam volela da me neko ko manje vredi i manje zna od mene gleda sa visine zato sto ima lakovane cipele….Ne pristaje.Tacka.

Уобичајен

Postoji jedan deo Beograda gde su nekada  bile vile bogatih gradjana prestonice u kojima su se odmarali.Oko vila su bila polja,sume i livade.Sve u svemu-idila.Bio je tu i poneki nahereni kucerak u kojima su ziveli cuvari i radnici.

Vremena se menjaju.Kako se grad sirio,tako su nicale sve brojnije i brojnije kucice.Sve je manj bilo zelenila,sve vise naselja.Onda je bio rat.A posle rata,u vile nekadasnjih bogatasa,kojima je nova vlast uzela sve,pa i vile,doseljavaju se partizani,prvoborci,generali.Sve sto nije stalo na Dedinje,naseljavalo se okolo.Onda je pocela obnova ratom razrusene domovine,pa su pocele da nicu i prve zgrade.Jedna po jedna,prvo manje,pa sve vece…..na nekadasnjim livadama nicu stambena naselja.U ulici Jove Ilica postoji crkva u koju je odlazila tek pokoja baka  iz okolnih kuca.Novi stanari nisu se mnogo znaimali za Boga i obicaje.I ako je bilo postovanja starih bozicnih i uskrsnjih tradicionalnih obreda,a sigurno ih je bilo,sve je radjeno iza spustenih zavesa,tiho,nenametljivo.Popove smo retko vidjali.

U tom i danas idilicnom kraju,postoji jedna ulica,dugacka i uska.Na pocetku te ulice sezdesetih godina proslog veka bio je plac i u njemu dvorisne kucice bez kupatila,a na sred srede baraka od lima i otpadaka materjala,takodje bez kupatila,sa sve zajednickom cesmom  u kojoj je srecno rasla jedna Jagoda.Sva deca iz  ulice su volela da se tu igraju,onima iz okolnih stanova dvoriste je bilo zanimljivo.I u okonim ulicicama bilo je puno kaldrmisanih dvorista sa cesmom ili bunarom na sredini,sa puno zelenila i malih dvorisnih kucica koje su sve gledale na cesmu.Na cosku je bila skromna kafana,uvek puna ,nocu se do neko doba cula muzika.Ne secam se da je bilo tuce,svadje i galame.I pijanci su kad se kafana zatvara,tiho teturali svojim kucama.Miliciju smo retko vidjali.Nije bilo ubistava,kradja niti bilo cega zbog cega bi milicija zalazila u ovaj kraj grada,osim u rutinski obilazak.

U kucercima na pocetku ulice stanovao je Jova brica sa dve kceri i zenom.Do ulaza se stizalo kroz guste krosnje drveca.Jova je imao brijacku radnju na tadasnjem Avalskom drumu,posle Bulevaru JNA ,danas…vec ne mogu da popamtim koliko je vlasti bilo i kakva su imena pomenutom drumu davale.Znalo se da pije po crvenom licu,po tome sto je cesto pijan dolazio i otvarao radnju u kojoj nije bio u stanju da radi,pa su musterije morale da dolaze po nekoliko puta da se osisaju i obriju.Cudno,ali dugo niko nije menjao lokal.Navika je cudo.Onda  je radnja osvanula zakljucana.Polako se izlog prljao ,a vrata se nisu otvarala.Saznalo se da je umro brica.I svima je bilo zao.Kuca je zarasla u korov.I Jagodini roditelji su dobili stan.Sva srecna se odselila jer je konacno dobila sav konfor koji je nama bio svakodnevnica,a mi smo ostali zbunjeni time sto se neko raduje sto odlazi iz takve divote.. .Na mestu naseg carstva,danas je covek izbegao iz Krajine,podigao velelepnu kucu.Nasa deca se ne igraju n i blizu jer zeni smeta galama.A da budu sigurni da se niko nece zadrzavati okolo,kupili su i veliko duce.Na isstom placu,podignuta je privatna klinika.U njoj se leci svako neko,pa i Kristijan Golubovic.Kad ga sprovode iz zatvora,celu ulicu zatvore policajci sa sve masinkama,pa ne smes napolje,deca ne krecu u skolu,mame ne idu u kupovinu-dok se Kristijan ne izleci.Starijim sugradjanima je to bilo zapanjujuce.Tu su ziveli decenijama,a takvo se sta nikada nije desilo.Preko puta i danas stoji stara kuca,vidi se da je nekada bila velika i lepa.Tu su nove vlasti naselile neke nove ljude zasluzne za pobedu partizana.To se tada zvalo zasticeni podstanar ili tako nekako.To je znacilo da se uselis u neciju kucu,koristis je zauvek,nikom nista ne placas.Kad je poceo otkup,mnogi su te tudje domove i otkupili.To su bile generacije koje su i osecale to kao svoje jer drugo i ne pamte,pa im nije ni zameriti

Ka krenes dalje niz ulicu,sa leve strane je bila mala zelena kucica u cvecu.Tu je zivela tatka Marica,koju su sva deca volela.Cinilo nam se da je rodjena stara.Uvek sa maramom na glavi,uvek nasmejana,puno lice bora smejalica,uvek raspolozena da nas pusti da se na cesmi napijemo vode,srecna ako moze da nam doda loptu koja upadne u dvoriste…Danas je tu zgrada u kojoj zive neki novokomponovani bogatasi.Kad se slavi Djurdjevdan,puna je ulica do glav eosisanih momaka,nabildovanih,sa debelim kajlama oko vrata.Muzika tresti do ranih jutarnjih sati,ulica ne spava,ceka da komsija odslavi slavu.Braca nisu mogla da se dogovore ,pa su kucu dala investitoru i na njihovoj ocevini je podignuta zgradica u koju su doseljeni neki tudji ljudi.Maricini unuci zive u urbanijim sredinama.Nikada nece biti u prilic da upoznaju ljude sa kojima su starili njihovi baka i deka,nikad nece znati u kakvoj su lepoti odrastali njihovi ocevi.A preko puta je bila divna basta puna cveca imalena kucica koju je vlasnik kupio kad se zenio .Zasnovao porodicu,dobio cerku,a njegova zena je gajila cvece i uredjivala bastu sa puno ljubavi.

Jednog dana dosli su,tako vam je to tada bilo,i rekli :“Ovde nice zgrada.“I to je to.Dobices stan u pomenutoj,ne mozes da se bunis,ne mozes da se branis.Tako je i bilo.Nikla je  prvo jedna cetvorospratnica,pa druga,pa tako redom.

Na neki volseban nacin,ostala je divna vila Leandrovih u kojoj je zivela cuvena pevacica grckih pesama sa svojim slatkim belim pudlicama i u kojoj i sada odrastaju potomci.Nisu mogli da prodju sasvim neosteceni,uzeli su im dobar deo dvorista kako bi napravili parking za nove zgrade.Ostalo je netaknuto i dvoriste na cosku ulice sa sve dovorisnim kucicama.Mnogo je toga imao vlasnik tog dvorista,a ostao je sao taj cosak u koji su takodje uselili neke tudje ljude.Danas tu zive takodje potomci nekadasnjih vlasnika.Tu srecno rastu neka deca ,ali za razliku od nas u njihovim godinama,znaju da su u prednosti sto imaju kucu i okucnicu, i veliko dvoriste,za razliku od vrsnjaka koji se guraju u malim stanovima sa jos manjim teresama.

Sezdesetih godina proslog veka,kad vas neko pita gde stanujete,a vi mukazete u novim zgradama,to je izazivalo strahopostovanje.Nove zgrade,novi,situirani ljudi,sigurno dobrostojeci.Deca nalickana,uredna.Roditelji strogi,pa kucni red,pa dozivanje sa terasa,pa nova kupatila,sva se cakle,pa svasta nesto sto u okolnim kucama nisu imali.Nova i jela,bez hleba i masti sa paprikom na hlebu.Nekulturno je jesti na ulici,ides kuci,rucas sa snezno belog stoljnjaka,pa ides napolje.Stanovi su uvekbili uglancani,cisti.To su uglavnom bili ljudi koji su odrastali po selima,pa su ljubomorno cuvali svoje nove zivotne prostore,cistili ih,popravljali i dobro zakljucavali.Ljubomorno su e cvali i automobili koji ,istini za volju ,nije bilo bas mnogo.Nisi smeo blatnjav da pridjes ni blizu.Ne daj boze da ti lopta odleti i uprlja necijeg ljubimca.Tada su se uglavnom vozile fice,foksvageni i poneki ziguli.Kasnije su se stvari postepeno menjale,pa kako su nicale nove zgrade i dolazili novi stanari,menjali su se i automobili.Danas su ispred visokih ograda uglavnom dzipovi.Jedan na trotoaru,drugi pored na ulici.

Zrade i danas postoje,samo su propale,fasade im se ljuste.Vremena se promenila,doba u kome su radnic pristojno ziveli od svoji plata  su prosla.Stanari tesko zive i nemaju novca ,a ni volje da obnavljau i popravljaju jer ni za osnovne potrebe nemaju..Sada su tu uglavnom penzioneri sa malim primanjima.Kad danasnje dvadesetogodisnjake pitate gde stanujeu,oni stidljivo i tiho kazu:“U onim starim zgradama.“Ono sto su roditelji izgovarali gordo,kao cinjenicu koja ti da je na znacaju,njihova deca izgovaraju tiho,stidljivo,kao da bi najvise voleli da ih to ne pitaju,kao da je to sramota.

Jedno nam je bilo zajednicko-i  mi smo,kao i mnogo dece pre nas,isli u skolu iz vremena kraljice Marije.Imala je divno ime,sacuvano i danas,iako je skola davno preseljena-“Bora Stankovic“.Dakle,imali smo srecu da nam se skola ne zove po nekim partizanima,nekim anonimusima.Zgrada je bila starinska,sa divnim hodnicima,starim rukohvatima,divnim,velikim polukruznim stepenicama.Secam se i danas kabineta za biologiju do koga se stizalo vijugavim stepenicama.Pod je bio drven pa je skripao po d nasim koracima,tavanice dekorisane ,prozori uski a visoki.Danas je tu FON.Iako je zgrada po mom dubokom uverenju trebalo da bude pod zastitom drzave,ni nju nije mimoisao novi trend unistavanja svega sto je staro i sto vredi.Malo po malo,dozidjivalo se ,prepraljalo…i od onakve lepote nije ostalo skoro nista.Nasa deca i ne znaju sta je tu bilo,sva je u staklu,limenim otvorima za ventilaciju,venecijanerima….osim ulaza,neko nece prepoznati staru zgradu.

Novo vreme,novi obicaji….Ruse se divna dvorista,nestaju bajkovite vile iz proslosti.Na njihovim mestima nicu visespratnice.Stanara je sve vise.Novih,bahatih,bogatih,bez osnovnih kulturnih navika.Mana  doseljenih posle rata je bila u nedostatku urbanih navika,ali mi se ,mozda i pogresno,cini da su se brzo uklapali.Svoje stare navike i obicaje cuvali su iza zatvorenih vrata.Sad ljudi napadno pokazuju odakle su dosli,sta sve parama mogu, onima koji su ovde odrasli i koji uglavnom zive vise nego skromno.Beograd je prenaseljen,vreme je tesko,posla nema,pa ni novca.Stari Beogradjani se druze medjusobno ili se zatvaraju u svoje domove da ne gledaju kako im ruse drvorede da bi uterali dzipove,kako ime seku cvece da bi parkirali nove limuzine.

Ulica se potpuno promenila.Pocelo je rusenjem kuca i zidanjem zgrada.Svi smo se grejali na klajeve peci,lozili,vukli drva i ugalj.Onda je pocelo ugradjivanje grejaca u kaljeve peci.Pa su se pojavile TA peci.Kako su  prolazile godine,neko se dosetio da i u stare zgrade uvede parno grejanje,tj.grejeanje na gas.Tako je nasa ulica kopana jednom za gas,pa ponovo za parno greanje.Onda vise ni vodovodna ni strujna mreza nisu mogle da podnesu promene,pa je kopana opet.Nekada je ulica bila kaldrmisana.Nasa deca su to prvi put videla kad je skinut asfalt da bi se zaravnala tolika kopanja  i ulica ponovo asvaltirala.Pojavila se kablovska televizija.Sad od drveta do drveta(tamo gd e su sacuvana) idu ruzne,crne zice.Ponegde zakacene na coskove zgrada,pa opet kroz krosnje….Neke su telefonske,neke kablovske,neke potpuno privatne i nikom znane svrhe….Ta duga vozdovacka ulica nekad je bila dovoljno siroka da bi bila dvosmerna.Danas slobodno je samo pola ulice,trotoari puni automobila.Svakodnevni prizor je svadja vozaca dva automobil a koji idu iz suprotnih smerova.Nijedan nece da pusti onog drugog da prodje.Svakodnevni  prizor su i puni kontejneri,jer kamioni gradske cistoce ne moze da udju u ulicu.U modernim zgradama stanuju moderni ljudi-na samom cosku parkiraju novokomponovani pevaci,kojima se i vozaci pauka obracaju sa uvazavanjem,pa i cistoca i stanari  i pauk cekaju da se  vip lice  udostoji da pomeri auto .Nekad im se i izvinemo sto smo  ih uznemirili.

Grad se trudi d aobnovi fasade,ali samo u cetru.Fasade u nasoj ulici su stare,krune se ,kad padne kisa,otpadaju,svuda viri cigla.Ruzno je ,a i prilicno opasno,iako do sada niko nije stradao.Kontejneri su posebna prica.U davna vreme,postojale su smecare u koje smo bacali smecae.Dvorista su imala svoje kante za otpatke.Prodju djubretari,istresu …Onda se neko dosetio da stavi ogromne ,ruzne i neprakticne kontejnere.Sad zjape otkinutih poklopaca ispred kapija,sireci smrad po ulici.Macke se uvuku unutra,zavijaiju,izbacuju otpatke po ulici.Napustene kuce se skupljalju oko kontejnera kako bi pojeli ostatke.

Bas mi se dopada ideja podzemnih kontejnera.Nazalost,kao i fasade,bice ih tamo gde je uocljivo.Vrlo bi me obradovalo,ali ne verujem da je realno,da nam uklone ova rugla i postave i u ovu mirnu ulicu lipa podzemne kontejnere.

KAKO SE LECIMO…NEKI LECE SAMO TELO,A NEKI I DUSU

Уобичајен

Nesto gledam ova svoja pisanija i mislim se:“Boze,kako sam samo negativna!“Sta da radim kad je sredina u kojoj zivim sve samo ne pozitivna.Tako je malo razloga ,bez obzira koliko oni znacajni bili ,da budes optimista.Gde god zagrebes-sudstvo,zdravstvo,politika,obrazovanje,vaspitanje…ma sta god svugde ne da smrdi nego bogami dobro zaudara…

Ajd’sad malo da prestanem da mracim,pa da bude nesto i pozitivno.U Krivolackoj,u Domu zdravlja Vozdovac imate svasta.Ovo sto ja pisem,sigurno je svako od vas prosao bar jednom.Dakle,dovedem dete na stakama da vadi krv,sestra ga pogleda,uzme knjizicu i kaze:“Sacekajte !“Koleginice zgrozene,prisutni pacijenti u soku,.Cekamo mi tako jedno desetak minuta,dete stoji na stakama…..Posto je uz sve to bila i neljubazna ,resim da pisem zalbu direktorki ustanove.Odgovor direktorke-pitali su koleginicu,zao joj je sto je pogresno shvacena,ja preterujem,to se nije dogodilo.Ej,a svedoka pun hodnik.Medju njima i moja komsinica,radnici pomenute ustanove i gomila pacijenata.Dakle,ima ljudi koji nisu ni za sebe,a ne za druge.Kao i u svakoj ustanovi drzavnog tipa uostalom.Radio,ne radio ,svira ti radio.Pa onaj ko je inace odgovoran i radan-on radi,a lenji ne moraju da rade,mogu da budu i neljubazni,ko im sta moze.Umesto da bude pacijent uvek u pravu,pa i kad nije treba mu mirno,stalozeno i argumentovano objasniti stvari,nismo svi ni podjednako pismeni,ni obrazovani,ni ti smo svi debelih zivaca.

ALI…..ima u tom Domu zdravlja i sjajnih likova.U skolskoj ambulanti na Banjici radila je do skoro dr Ana Marjanovic.Sjajna,vredna ,radna,pristojana,uvek dobre volje i nasmejana,a pritom po mom skromnom ubedjenju i vrlo strucna.Moje dete je tesko stradalo,a bio je tada peti razred osnovne skole.Ne mogu vam opisati koliko je truda i volje doktorka ulozila da mu pomogne u toku lecenja,pocev od svoje struke do papirologije(zbog koje su me isto setali po Krivolackoj danima,a ja izasla iz bolnice da bih obavila birokratski posao).Dete je izaslo,trebalo je pisati naloge za protezu,sto nie bas jednostavan posao pogotovo za nekoga ko nema nikakva iskustva te vrste.Necete verovati,doktorka se temeljno raspitala i sacekala dete potpuno spremna.Sve je vec znala.Kad sam se zabrinula kako ce dete ako se razboli,ona je rekla:“Molim vas ne sekirajte se oko toga,ja cu doci kuci ako bude trebalo.“

A u vreme svinjskog gripa,kad je moj nepokretni sin imao detrdeet temperaturu,ja zovem Krivolacku,pitam moze li neko da dodje da ga pregleda.On je krupan momak,a nije sposoban da hoda.Odgovor je ne moze niko.Pa sta,da ga pustim da umre?Boze sakloni i sacuvaj.

Na moju veliku zalost,doktorku prebacuju iz skolske ambulante na pedijatriju.Na moju molbu ,obzirom da ona tacno zna sta mom detetu treba ,da i dalje brine o zdravlju mog sina,doktorka Dragana Nalic je to kategoricki odbila(iako takve dece nema mnogo),pravila su pravila,a ljudi neka se uklapaju.Ako pravila ne valjaju,sta da se radi…..

Tako moj sin dobija novog lekara na preporuku svoje koleginice-dr Garovica.Izvanredan lekar,strpljiv,sabran,empatican,ima ogromnu zelju da pomogne,nije sujetan,nista munije tesko.Kad je tu nema veze sto mu radno vreme nije ni pocelo,nece dozvoliti da ga cekate…jednom recju,opet sam imala srece-izvanredan lik.U tom isto,.groznom Domu zdravllja,u kome vam lekari i ne trebaju jer sestre sve znaju,takodje radi i dr Novakovic-ni pritisak ne meri,za nepokretnog bolesnika kad je zovete umesto hitne pomoci ili terenske sluzbe daje Ranisan,zenu od pedeset godina svaki put pita da slucajno nije u drugom stanju,kad se meri pritisak-salje vas kod kolega jer aparat bas tad ne radi……A radi  i dr Marijana Pop-Kocic.Ni mladje zene,ni sitnije,ni strucnije.Vrlo posvecena struci  i pacijentima.Ni jedan savet nije bio uzaludan,cak neke stvari bolje vidi nego oni kojima je to uska specijalnost.Ona je moja topla preporuka ljudima koji ne zele sami da se lece i gube vreme po specijalistickim ambulantama.Naravno,poslace vas i ona,ali samo onda kad ne zna sama da resi problem.

Takodje,moram da pohvalim rentgen kkabinet.Jedno jutro,ocu je pozlilo.SIn mora da legne u bolniciu ,prijem zakazan za devet.Dezurna doktorka trazi snimak pluca.Saosecajuci sa mnom ,kaze da odem i zamolim da ga odmah snime,ako ne zele ,da se vratim dace mi lekove i da vodim dete,da se ne sekiram.Iako sam delovala savrseno sabrano,to mi je jako prijalo jer sam zaista bila veoma uznemirena i beskrajno tuzna.Sidjemo na rentgen.Pridjem salteru,objasnim zeni svoj problem.Iako svako ima svoj problem,a zeni prvi put oci vidim,utesila me je,zamolila koleginice da snime mog bolesnog oca od osamdeset i tri godine.Odmah su odneli snimak na razvijanje ,pa lekaru da ga protumaci i stigla sam na konacno misljenje kod doktora.Otac dobio lekove,ja toplu,ljudsku rec i utehu i stigla da svoje dete smestim u bolnicu,a tatu zbrinutog ostavim kod kuce.

Znate,lepi moji,sve sto je ruzno,trebalo bi zaboraviti  kako bismo se mi bolje osecali.Ne mogu ja to uvek.Kad si mnog uplasen,kad ti je mnog tesko,kad ti neko ceprka po svezim ranama,e onda se to zapamti.Ja samo d oonih sto pamte  i svoje i tudje teske trenutke u Domu zdravlja „Vozdovac“u Krivolackoj.Imalo bi tu gradje jos puno,ja sam pacijent tog Doma zdravlja pedeset godina,mnoge od njih sam docekala i ispratila,mnogo ruznog dozivela.

Ali,lepe stvari,iako su mnogo redje ,takodje su vredne paznje.Prosto sam morala da napisem i nesto lepo.Bas zato sto je u ovim teskim vremenima,kad su ljudi zaboravili da budu ljudi ,nego su jedni drugima vukovi(homo homini lupus est…),dobrote,moralnosti,empatije,razumevanja,tolerancije i humanosti sve manje.Kad se desi da naidjete na nekoga ko svoj posao radi kako treba,odgovorni i posveceno,kad vam se posvecuje iako mu niste ni u rodu rod ni pomozi Bog,mislim da to treba pohvaliti.Sve pomenute ljude duboko postujem,pa zelim da to podelim sa vama.A nikad se ne zna,mozda ce vam koristiti.

O tome kakav lekar treba da bude i da li je dovoljno imati desetku na medicini ili bi tu trebalo jos nesto…nekom drugom prilikom.I stolar,i frizer….ako to „nesto“nemaju u prstima,dzabe im skola.Tako i lekar,ako nema to nesto,pre svega razumevanje i saosecanje za svoje pacijente….dzabe je krecio.Takodje,ocekuje e od jednog obrazovanog coveka da ima i domace vaspitanje,elementarnu kulturu….

Napustite grozne ljude i nadjite neke pozitivnije,vedrije, vrednije….ja sam vam dala nekoliko predloga,ako imate i vi neko pozitivno iskustvo zdravstvene prirode,javite mi ,trebace nam svima

 

 

PRIVATIZACIJA NA SRPSKI NACIN

Уобичајен

Pratite li statistike?Sta je prosecna srpska plata?Prosek je-ja meso,ti kupus,a prosek je sarma.Prosecna plata u Srbiji podrazumeva nacionalne penzije,direktorske plate,vlasnike firmi koji ne znaju sta primaju ni koliko,sa jedne strane,a sa druge radnike koji ne zive nego zivuckaju jer od one crkavice koju prime ne da se ziveti.Oni se uce da jedu jednom dnevno,pa ko prezivi pricace.Oni su zivi dokaz da obuca moze da traje neograniceno,a nije ni lose biti gladan.Onda mozes da obuces haljinu sa male mature za svaku svadbu,odelo sa velike mature mozes nositi i za tridesetogodisnjicu iste….i tako….

Najveci deo srpske radnicke klase je prijavljen na minimalac,jer zakon to dozvoljava.Samo mi nije jasno cega minimalac?Jer od zvanicno ustanovljenog minimalca,ne mozes ni sam da prezivis a ne sa porodicom ,ne daj boze da u istoj ima i dece.Od tog broja ,jedan deo radnika dobija i drugi deo plate ,sto bi rekli ,na crno(solarno placanje-lova na sunce).To u ovoj zemlji svi znaju,ali bas nista ne cine da se stvari promene.

Statistika takodje kaze da u ovoj zemlji zvanicno milion ljudi nema posao.Socijala koju dobijete sa biroa nije dovoljna ni za sta.To je ,sto bi rekli Bosanci,cista sega.Jos milion ljudi ima platu do 25.ooo,oo dinara(uh,sto mrzim ono RSD).I????Pa ,nista…..

Ovako t oprakticno izgleda u zemlji Srbiji…..

Radis,nemas bolovanje,nemas ni socijalno ,ni penzijsko,ni platu,ni radno vreme….radis od sedam dana svih sedam,bez zastitne opreme na gradjevini,sa masnom corbom kao toplim obrokom..ako ne volis nemoj jesti,budi gladan,ko te jebe kad si glup…ali pare za topli obrok neces dobiti.Markicu kupi sam.Ako te ujutro nema,otpusten si.Ali ces prvo potpisati da se odrices otpremnine(zakonu nepoznato,ali nasim privatnicima poznato vrlo).

Nemojte misliti da vlast u ovoj zemlji ne zna sve ovo sto i ja znam.Ali ,iako uopste nije tesko pomeriti stvari sa mrtve tacke,niko nista ne cini.Samo se pitam dokle cemo svi cutati?

Prekovremeni se takodje ne placa-ko nece,ne mora,neka trazi bolje!

Tako nemas vremena da politicaris,nemas vremena da budes roditelj,sin ili cerka svojih ostarelih roditelja,da odese tetki na slavu,da odvezes komsiju kod lekara.Samo radis,radis,radis,vise ne radis da bi ziveo,pocinjes da prolupavas-sad zivis da bi radio.

Samo radis,paspavas na trzanje da ne zakasnis da opet radis…i tako….decu vaspitava ulica jer vase radno vreme ne prate ni vrtici,ni skole…ako pozelis da sklonis dete s ulice ,moras to debelo da platis.Pare nisu problem,para nema….Ko radi za minimalac,nema para ni za osnovne zivotne potrebe,a ne za interesovanja svog podmlatka.

I atko deca rastu,kao da ih zalivamo,pa sta od njih ispadne,ispalo je.A onda pocinjemo da se zalimo da u drzavi imamo mnogo narkomana,kriminalaca,dzeparosa,da imamo nasilje u skolama.Iako sve polazi od kuce,nazalost u kuci nema nikoga ko bi se tom decom bavio.Nemamo ni morala,pa kako da tome ucimo svoju decu?

Dakle,da se vratimo na privatizaciju na srpski nacin.Tako ti crncis ,bela dana ne vidis.I jednog dana gazda kaze hvala vise mi ne trebas.Ti mu kazes da ces ga tuziti,a on ti mrtva ‘ladan,kaze:“Pa tuzi me.“

To se desilo i mom muzu.Firma“Sigrad inzenjering“u koj je radio na gore pomenuti nacin je pred stecajem,tuzna,ruzna i duzna k’o Grcka.Racun dva miliona evra u minusu.Advokati kazu ako ih tuzi,dobicacun u blokadi,pa kako da mu ga isplate?Nema veze sto gazda ima avione i kamione….Cak je i mala Crna Gora donela zakon po kome ako tri meseca ne isplatis svoje radnike,plene ti imovinu i naplacuju propusteno.Srbi su prepametni,njima zakon ne treba,ovde vlada zakon jaceg…

Druga opcija je da krivicno gonis gazdu koji je prekrsio bezbroj zakona i ako nema dovoljno mocnu vezu,a obicno ima,moze da zaglavi zatvor .U ovom slucaju tebi ne svice,jer novca opet nema.

Eeeee,ali ako resis da ga prijavis za placanje radnika na crno,dakle ostetio drzavu za porez,onda je to druga prica…odmah ti otmu i avione i kamione i naplate se.To dovoljno govori kako zakon u Srbiji stiti radnike-ne stiti,ljudi moji,naprotiv!!!Radis kako stoka,najebes kao niko tvoj ako samo kazes znj….i tako…..

Zakon je predvideo stecaj ako si neprekidno u minusu odredjeni vremenski period.Odose u stecaj oni koji su bili u minusu neprekidno tri godine.Ove godine je red na one koji su dve godine u minusu.Naravno,metodom ciribu0ciriba,,vlasnik“Sigrada“uplacuje milion evra na racu,ne odblokirava se ,ali se stecaj odlaze za bolje vreme.Pa gde to ima osim u zemlji Srbiji?Naravno dvoipogodisnje neisplacene zarade ni na vidiku,a mislim da je nece ni biti.Za svo to vreme,ni izvinite-nemam,ni trazite drugi posao-jer zna da posla nema.

Evo kako to prakticno izgleda:prijavis inspekciji,oni dodju i kazu:“Kume,ne moze to tako,moras u roku od…da platis radnicima doprinose…“Dodje inspektor nakon navedenog roka,gazda naravno nista ne uplati,nije blesav .Onda ga tuze sudu,sud donese odluku,stave mu zabranu na racun.I?Pa nista,ne budte ludi.Na racunu nema para,nema naplate,,a nas zakon na zalost,nije,kao crnogorski,predvideo mogucnost prinudne naplate.Njemu ostaju kuce,stanovi,vozi se u preskupim kolima sa rukom izbacenom kroz prozor,cascava picem po silikonskoj dolini,glumi ludilo,deca dzipovima idu u preskupo placene skole,letuju ,zimuju.Da se razumemo,mozda bih i ja tako da sam na njihovom mestu,nisam ja ljuta na ZIvadina Sindjelica sto cuva to sto ima za svog sina i ssto nema morala,ja sam ljuta na svoju drzavu sto ne reaguje i ne preduzme nesto.Ljuta sam na igru bez pravila,ljuta sam sto svako svakom moze da mune ponesto u dzep pa da i ono malo pravila ne postujemo,a ljuta sam i zato sto mnogi ljudi ploveci na novcu gube kompas,a niko od nas  cak ni ne pokusava( a pitanje je i koliko moze),da im objasni da to ne moze tako.

Ono sto ja kao pojedincac ne mogu,sistem bi mogao kad bi hteo.Mislite o tome!